Географска карта - Бар (Црна Гора) (Bar)

Бар (Bar)
Бар ( или -{Tivari}-;, или -{Antibari}-) је поморски град у општини Бар, у Црној Гори. Према попису из 2011. има 13.576 становника (према попису из 1991. живео је 10991 становник). (Према попису из 2003. било је 13.789 становника). Лука Бар је највећа црногорска лука. Бар је веза Црне Горе са свијетом, јер је гранична општина, која је Јадранским морем везана са Италијом. Од Подгорице је удаљен 55 km.

Саборни храм светог Јована Владимира]] Барска општина се налази на југу Црне Горе, између Јадранског мора и Скадарског језера. Сам град се налази на 42°6' географске ширине и 19°6' географске дужине, на надморској висини од 4 метра. Бар има преко 270 сунчаних дана што га чини једним од најсунчанијих градова у Европи.

Бар окружују бројне планине. Највећа је Румија, која се налази на надморској висини од 1.595 м. Поред ње, ту је, са једне стране Суторман чији се врх „Широка страна“ на надморској висини од 1.185 м. Са друге стране налази се Лисињ са највишим врхом „Лошка“ на надморској висини од 1.353 м. Волујица је мања планина уз луку Бар.

У околини Бара налази се неколико мањих ријека. Најближе граду су Рикавац (17 km) и Жељезница (19,5 km), које се уливају у Јадранско море.

Током 2010. године општину Бар је посетило 142.000 туриста што је чини једном од главних туристичких дестинација у Црној Гори.

 
Географска карта - Бар (Bar)
Земља (геополитика) - Црна Гора
Застава Црне Горе
Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.

Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
EUR Евро (Euro) € 2
ISO Језик
SQ Албански језик (Albanian language)
BS Бошњачки језик (Bosnian language)
HU Мађарски језик (Hungarian language)
SR Српски језик (Serbian language)
HR Хрватски језик (Croatian language)
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Албанија 
  •  Босна и Херцеговина 
  •  Република Косово 
  •  Србија 
  •  Хрватска 
Административна јединица
Град, Село,...